Istorija Srba XVIII – Pad Srbije i Crne Gore i Povlačenje Preko Albanije
Istorija Srba – Pad Srbije i Crne Gore i Povlačenje Preko Albanije
Istorija Srba – Srpske pobede 1914 godine
Istorija Srba; Čim je Srbiji objavljen rat, Regent Aleksandar kome je ostareli otac kralj Petar I poverio vršenje kraljevske vlasti, uputio je proglas svome narodu u kome je uglavnom rekao da su sve nade Srbije u Austriju prevarene, da je naš narod vekovima lio krv za tu istu Austriju po svim bojnim poljima Evrope i da ju je nekoliko puta spasao od sigurne propasti. – pa ipak ona je sa našim narodom uvek rđavo postupala, a sad zbog sarajevskog događaja, koji je delo samo jednog čoveka, i to njenog podanika, koji je atentat izvršio na njenom zemljištu, pred očima svih njenih vlasti – - okrivljuje celu Srbiju, objavljuje joj rat i izaziva svetsko krvoproliće. Proglas je Regent završio rečima: ”Iako teška srca i svestan svih ratnih teškoća i opasnosti, ja, uzdajući se u Gospoda Boga pozivam Vas da sa junačkom braćom Srbima iz Crne Gore branite svom svojom snagom svoje ognjište i srpsko pleme.”
Narodna skupština u Nišu objavila je da Srbija ovaj rat ne vodi samo radi odbrane svoje zemlje nego da je njen ratni cilj: Ujedinjenje svih Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu nezavisnu državu. Tako je još odmah, u pošetku rata pitanje jugoslovenskog ujedinjenja bilo postavljeno te je naš narod znao zašta ima da se bori i da gine.
Srbija je stupila u rat sa 400.000 vojnika od kojih 250.000 boraca i 500 topova. Austrougarska sastavila je ”balkansku armiju” koja je za nekoliko dana imala da pregazi i kazni Srbiju te su tu armiju nazvali ”kaznena ekspedicija”. Ova armija imala je 350.000 boraca sa 1.250 topova. Njeni zapovednici bili su generali Pocorek, Bem-Ermoli i Frank. Srpskom vojskom komandovao je vrhovni komandant Regent Aleksandar, šef generalštaba bio je vojvoda Radomir Putnik, a zapovednici armije generali Stepa Stepanovic, Petar Bojovic i Pavle Jurišic – Šturm . Austiski plan bio je, da uđu u Srbiju, osvoje Valjevo i Kragujevac (vojna fabrika) pa Niš i tako za nekoliko dana da svrše rat. Tri dana posle objave rata njihova vojska već je prešla Drinu i Savu i ušla u Srbiju. Srbi su ih sačekali na Ceru i tu su gordu ” kaznenu ekspediciju” uništili. Neprijatelj je izgubio oko 30.000 vojnika i bio prebačen preko Save. Onda je naša vojska prešla u Srem. Srpska vojska bila je jedina saveznička vojska koja se borila na neprijateljskom zemljištu. Naš narod u Sremu dočekao je oduševljeno srpskog vojnika. Austrijanci su na brzu ruku doveli pojačanje i Srbi su se morali povući. Sad su Austrijanci opet prešli Savu i Drinu i zauzeli jak položaj Gučevo oko koga su vođene krvave borbe mesec dana. Kad je Srbima nestalo municije morali su se povući do Rudnika, Kosmaja i Užica. Austrijanci su likovali u njihovim rukama bili su: Beograd, Valjevo, Šabac, Loznica. Još samo deset kilometara odvajalo ih je od Gornjeg Milanovca, a ni Kragujevac nije bio daleko. Izgledalo je da je sa Srbijom svršeno.
Istorija Srba; Stari kralj Petar siđe u vojničke rovove : ”Došao sam da vidim kako branite otadžbinu”, rekao je vojnicima. Njegova pojava i njegove reči naelektrisale su srpskog vojnika. U to je stigla i municija iz Francuske i Srbi onda pređu u protiv napad, potuku Austrijance na Kolubari (kolubarska bitka), na Rudniku, Suvoboru i Kosmaju. Za nekoliko dana bilo je povraćeno sve ono što su Austrijanci osvajali dva meseca. Srpska pobeda bila je potpuna. Srbi su zarobili oko 60.000 vojnika, i zaplenili ogroman ratni plen. Austrija je bila onesposobljena za dalji napad na Srbiju, te je dobra polovina iduće godine prošla u miru.
Istorija Srba – Pad Srbije 1915 godine
Tu godinu proveli su Srbi odmarajući se od silnih napora dotle učinjenih. Nažalost u Srbiji se tada raširio tifus koji je odneo mnogo žrtava i u vojsci i u građanstvu jer nije bilo dovoljno ni lekara ni lekova za suzbijanje zaraze. U avgustu mesecu sklopila je Bugarska savez sa Austrijom i Nemačkom protiv Srba i objavila rat. Ona je htela da iskoristi iznurenost Srbije i da osvoji Južnu Srbiju. Srbi su sada imali da brane jedan ogroman front koji je išao od Đevđelije do Negotina odatle do Šapca i Drinom do crnogorsko-srpske granice.
Prema našem ugovoru o savezu sa Grčkom, čim nas Bugarska napadne Grčka je bila dužna da nam pošalje svoju vojsku u pomoć. Ali grcki kralj Konstantin pogazi ovaj ugovor i ostavi Srbiju samu u borbi sa udruženim Nemcima, Austrijancima, Mađarima i Bugarima. Ni naši saveznici nisu nam hteli pomoći, samo su nam Francuzi mesto obećanih 150.000 vojnika poslali u pomoć pod komandom generala Saraja svega dve divizije koje su obrazovale tzv. ” Istočnu armiju”. Ova istočna armija bila je mala i stigla je kasno te Srbiji nije ništa koristila.
Neprijatelj je imao ogromnu brojnu nadmoćnost više od pola miliona vojnika sa 1.700 topova, dok su Srbi imali oko 200.000 boraca i 700 topova. Glavni zapovednik svih neprijateljskih armija bio je nemački maršal Mekenzen koji je doveo na Dunav jednu nemačku armiju sa nemačkim teškim i dalekometnim topovima. Njegov plan bio je da prodre u Srbiju i osvoji Niš dok Bugari preseku vardarsku dolinu i da tako sve Srbe zarobi. Borbe su vođene kod Beograda, Smedereva i Požarevca. Nemci su sa uspehom zadržani, mestimično i tučeni, ali zbog pada Vranja, Skoplja i Kačaničke klisure, Srbi su morali odstupiti na Kosovo da ne bi bili zarobljeni. Tu su Srbi zadržali bugarsko-nemačku vojsku i sprečili opkoljavanje ali nisu uspeli da se probiju na Skoplje, nego su morali odstupiti prema Crnoj Gori i Albaniji, gde su trebali sačekati pomoć saveznika. Od Peći vojska se pretvorila u brdsku formaciju i sve topove kare, komore popalila ili zakopala i pošla na svoju” Golgotu (Istorija Srba)”.
Istorija Srba – Pad Crne Gore i povlačenje preko Albanije
Istorija Srba; Povlačenje preko planinske i besputne Crne Gore bilo je vrlo teško . Kralj Petar iznuren pod teretom godina i nesreće koja je snašla njegov narod, Regent Aleksandar i bolesni vojvoda Putnik, otstupali su sa svojom vojskom. Od gladi, bolesti i zime umirali su ljudi stotinama. Srpska vrhovna komanda mislila je da se zadrži u Crnoj Gori i tu neprijatelju da otpor ali neočekivani pad Lovćena primorao ih je da otstupe dalje. Sa padom Lovćena pala je i Crna Gora. Preko Skadra srpska vojska ušla je u Albaniju. Od savezničke pomoći nije bilo još ni pomena Moralo se ići čak do Valone. Prelaz preko Albanije bio je još teži nego preko Crne Gore. Na močvarnim putevima Albanije ostajalo je na hiljade leševa srpskih vojnika. S pravom je ovo povlačenje upoređeno sa povlačenjem Napoleona iz Rusije 1812 godine.
Zavladavši celom Srbijom nemačka vrhovna komanda, obavestila je svet ‘‘da srpska vojska ne postoji više i da zbog toga neće u buduće davati izveštaje sa balkanskog bojišta”.
Iznureni, polumrtvi i bez oružja stigli su srpski vojnici nazad u Drač (Istorija Srba) i u Valonu. Odatle su ih saveznički brodovi prevezli na grčko ostrvo Krf.
Rezultati pretrage istorija:
- povlacenje preko albanije
- povlačenje srpske vojske preko albanije
- Povlacenje Srba preko Albanije
- postanak srbije
- prelaz preko albanije
- prelazak srba preko albanije
- prelazak preko albanije
- Pad serbije 1915
- prelazak srpske vojske preko albanije
- prelaz srba preko albanije